Pi­še:Mag­da Pe­ter­nek


O žu­toj štam­pi sam već pi­sa­la, a i ni­je mi bi­lo te­ško, s ob­zi­rom na to da smo pre­pla­vlje­ni ne­u­ku­som i pri­mi­ti­vi­zmom. Op­šte žu­ti­lo no­vin­skih stra­na (čast iz­u­ze­ci­ma) sa­mo je lo­gi­čan na­sta­vak na­še (ne)kul­tu­re. Ono o če­mu da­nas ho­ću da ‘‘pro­zbo­rim’’ i da se sa pra­vom za­pi­tam je da li je i knji­ga uvu­če­na u to­tal­nu ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ju? Moj ko­na­čan od­go­vor je-DA! Smje­la bih bez trun­ke pre­do­mi­šlja­nja da odem na po­li­graf, i moj od­go­vor bi, na­ža­lost, bio ta­čan. Op­šta po­ma­ma i eufo­ri­ja ko­ja je za­hva­ti­la ovaj naš na­rod (za onaj nji­hov me ne ču­di) za knji­gom ‘’Pe­de­set ni­jan­si si­ve’’ po­lju­lja­la je mo­ju na­du da mi, ipak, ni­smo ta­kvi. Pra­te­ći Šo­pen­ha­u­e­ro­vu ide­ju da je ži­vot pre­kra­tak za lo­še knji­ge, sajt ko­ji je po­sve­ćen knji­ga­ma sa­sta­vio je li­stu od pet knji­ga ko­je su či­ta­o­ci od­ba­ci­li po­sle ne­ko­li­ko pro­či­ta­nih stra­na. To mi je i do­ne­kle vra­ti­lo vje­ru da iz­laz mo­žda i po­sto­ji i da će pra­ve vri­jed­no­sti, ipak, pro­na­ći za­slu­že­no mje­sto. Na­i­me, na vr­hu je knji­ga „Upra­žnje­no mje­sto” od Džo­an Ke­trin Ro­u­ling, a naj­vi­še su je osta­vlja­li fa­no­vi nje­nih knji­ga o Ha­ri­ju Po­te­ru. „Gdje je ma­gi­ja’’-pi­tao se je­dan od 19 mi­li­o­na ko­ri­sni­ka saj­ta. Mo­žda je pro­blem u to­me što je „Upra­žnje­no mje­sto’’ njen pr­vi ro­man na­mi­je­njen od­ra­sloj pu­bli­ci? Ni­sam je či­ta­la, jer mi ne pa­da na pa­met da iz­dam Šo­pen­ha­u­e­ro­vu ide­ju. Za­tim, sli­je­di best­se­ler tri­lo­gi­ja El Džejms „Pe­de­set ni­jan­si’’ gde je je­dan ko­ri­snik ko­ji je od ro­ma­na od­u­stao po­sle ne­ko­li­ko pro­či­ta­nih stra­ni­ca na­pi­sao „Sra­mo­ta me je zbog svih nas’’! Na­rav­no da ni­sam ni po­mi­sli­la da ovu pi­sa­ni­ju pro­či­tam, jer baš mi se i ne sra­mo­ti „zbog svih nas’’.Ide­mo da­lje- na tre­ćem mje­stu je knji­ga „Je­di Mo­li Vo­li’’, Eli­za­bet Gil­bert, či­ja je he­ro­i­na iza­zva­la opreč­na mi­šlje­nja. ‘’Ili vam se za­i­sta do­pa­da ju­na­ki­nja ili že­li­te da ba­ci­te i knji­gu i nju na pod’’, ob­ja­snio je je­dan či­ta­lac. Ja ne ba­cam knji­ge na pod, ta­ko da sam i ov­dje bi­la po­šte­đe­na „iza­zo­va’’. U dnu top li­ste su „Mu­škar­ci ko­ji mr­ze že­ne’’ Sti­ga La­šo­na, gdje je je­dan či­ta­lac bio oča­jan, jer ka­ko je re­kao: „Ni­ka­ko da se de­si ne­što što bi ga do­volj­no za­in­te­re­so­va­lo. Ako već čo­vjek ta­ko očaj­nič­ki i iskre­no ža­li, za­što bih ja uop­šte i kre­ta­la u tu „avan­tu­ru’’?Po­sled­nja je pod na­zi­vom ‘’Wic­ked’’, Gre­go­ri Ma­gve­je­ra. Či­ta­lac je sti­gao do po­la i oti­šao u šet­nju. Kad se vra­tio poj­ma, ni­je imao šta je pro­či­tao. To­li­ko o ‘’du­bi­ni’’ i zna­ča­ju sa­dr­ža­ja. Ne­go, šta je sa ovim ‘’li­mu­na­da­ma’’ u na­šem okru­že­nju i ka­ko se no­si­mo sa ple­ja­dom no­vo­pe­če­nih ro­man­či­ća i lju­bav­nih i osta­lih ‘’ja­da’’ ko­je is­pi­sa­še go­mi­le ne­ka­kvih vo­di­telj­ki i osta­lih šo­u­me­na? Da li ove sr­co­lom­ke i ža­lo­poj­ke za­i­sta mo­gu da osta­ve tra­ga i da li je naš uti­sak po­sle či­ta­nja upe­ča­tljiv? Mno­gi će re­ći da im ta­kva te­ma­ti­ka pri­ja, da ih opu­šta i re­lak­si­ra. Za opu­šta­nje ipak pre­po­ru­ču­jem do­bru mu­zi­ku, kva­li­tet­no dru­že­nje ili ‘’raz­go­vor’’ sa svo­jim mi­sli­ma. Jer, kad smo već kod to­ga, mo­ći se za­u­sta­vi­ti i za­dr­ža­va­ti se kod se­be sa­ma sma­tram za pr­vi do­kaz sre­đe­nog uma. Tre­ba se, da­kle, za­u­sta­vi­ti kod od­re­đe­nih po­je­di­nih ge­ni­ja i od njih uzi­ma­ti hra­nu, ako se že­li ne­što iz­vu­ći što će u du­ši stal­no bo­ra­vi­ti. Jer, ni­gdje ni­je kao svu­gdje. Ko svoj ži­vot pro­vo­di u pu­to­va­nji­ma, de­ša­va se da ima mno­go go­sto­pri­ma­ca, ali ne­ma pri­ja­te­lja. Isto ta­ko sto­je stva­ri i s oni­ma ko­ji ne ula­ze u pri­snu ve­zu ni sa ka­kvim du­hov­nim vo­đom, ne­go na br­zu ru­ku i u tr­ku pro­la­ze po­red svih. Ozdra­vlje­nju ni­šta ne sme­ta u to­li­koj mje­ri kao če­sto uzi­ma­nje lje­ko­va. Ne­će za­ra­sti ra­na ako se na nju sta­vlja­ju mno­gi i ra­zni me­le­mi. Ne­će uspi­je­va­ti bilj­ka ko­ja se če­sto pre­mje­šta. Ni­šta ni­je to­li­ko upo­tre­blji­vo da bi u pro­la­že­nju ko­ri­sti­lo. Čo­vjek po­sta­je ra­si­jan či­ta­njem sva­ko­ja­kih knji­ga. I za­to kad ne mo­že­mo či­ta­ti to­li­ko knji­ga ko­li­ko bi­smo že­lje­li da ima­mo do­volj­no je ima­ti ono­li­ko ko­li­ko mo­že­mo da pro­či­ta­mo. Da­kle, oku­ša­va­nje mno­gih stva­ri, sa­mo je znak po­kva­re­nog sto­ma­ka. Su­vi­še raz­li­či­ta je­la iza­zi­va­ju ne­red i ne hra­ne nas. I za­to uvi­jek tre­ba či­ta­ti pra­ve pi­sce (zna­te vi do­bro ko­je), a kad vam se pro­htje da se okre­ne­te ka dru­gi­ma, vra­ti­te se pre­đa­šnji­ma. Ta­ko ja po­stu­pam. Od vi­še stva­ri ko­je sam pro­či­ta­la čvr­sto uhva­tim sa­mo jed­nu. Sjaj­na iz­re­ka ko­ju sam pro­na­šla kod Epi­ku­ra, a ko­ja gla­si ‘’Po­šte­na je stvar ve­dro si­ro­ma­štvo’’, i te ka­ko pri­ja mom od­luč­nom sta­vu-da ni­je si­ro­ma­šan onaj ko­ji ma­lo ima ne­go onaj ko­ji žu­di za vi­še.Ovo je vri­je­me kad se žu­di onim što ne sa­mo da nam ni­je po­treb­no, ne­go nam ve­o­ma i ško­di. Ta­ko je i s knji­ga­ma ko­je nas gu­še svo­jom pro­za­ič­no­šću i de­zor­jen­ti­šu. O kva­li­te­tu ne­ma po­le­mi­ke.Za­to, da vas ipak pod­sje­tim s kim će­te za­i­sta bi­ti u do­brom dru­štvu. Pa, na­rav­no sa An­dri­ćem, Nje­go­šem, Se­li­mo­vi­ćem... A ako će­te ma­lo ‘’pre­ko gra­ne’’ po­sje­ti­te oba­ve­zno Do­sto­jev­skog, ali i Ni­čea! Bi­će do­volj­no. Ova da­na­šnja pi­ska­ra­la što ko­mer­ci­ja­li­zu­ju va­šu svi­jest - pre­kri­ži­te. Ja sam to ura­di­la s me­ra­kom. I ja i moj bič. Jer knji­ge bez smi­sla su kič.
(Autor je pje­snik)